Žak Žober, Sofi Verhajden (Jacques Jaubert, Sophie Verheyden) i ostali nenavedeni autori upravo objavljenog “Pisma” od 25.05.2016. u online časopisu “Nature magazine” pod nazivom “Rane građevine neandertalaca u dubinama Brunikel Pećine na jugozapadu Francuske” ( Early Neanderthal constructions deep in Bruniquel Cave in southwestern France, 25 May 2016, doi:10.1038/nature18291). Zahvaljujemo na realizaciji ovog novog, odličnog veb-sajta sa stranicama posvećenim ljudskoj istoriji! Ipak, postoje ozbiljni problemi u tumačenju objavljenog, uključujući pomenuti “ceremonijalni značaj” (prstenova-prim.prev., hronološko datiranje nalaza u njemu navedenih i pripisivanje ovih građevina neandertalcima. Ovim tekstom predlažemo neka nova rešenja zasnovana na dešifrovanju objavljenog na tom sajtu. Nemamo nameru da kritikujemo, već samo da dodamo novo shvatanje već pomenutog. Hvala.

“Pismo” sadrži sledeći Izvod (iz tematskog referata) koji ovde citiramo u celini kao uvod: Abstract: Vrlo malo se zna o Neandertalskim kulturama, naročito onima iz tzv. Ranog perioda. Osim toga da su neandertalci upotrebljavali koštana oruđa i oružja i posedovali posebne alate izrađene od kostiju, suštinski je vrlo malo njihovih artefakata očuvano. Iako su, tu i tamo, sačuvani predmeti oslikani crvenim i crnim pigmentima, i nađene i nekropole, ovi indikatori modernizacije njihovog života su ekstremno retki i svega par njih su precizno datirani, što je jako ograničavajući faktor u našim saznanjima o ovim precima savremenih ljudi. Navodimo izveštaj o rezultatima datiranja godišnje izrađivanih struktura od lomljenih stalagmita nađenih u dubinama Brunikel Pećine, na jugozapadu Francuske. Pravilna geometrija krugova od stalagmita, raspored polomljenih stalagmita i nekoliko nađenih tragova vatre, ukazuju na to da su ove strukture bile napravljene ljudskom rukom. Serija analiza starosti “izraslina” stalagmita nastalih prirodnim uvećanjem, koje su vršene tzv. Uranijumskom metodom , u kombinaciji sa određivanjem starosti vrhova stalagmita iz struktura, dale su pouzdano datiranje uz dovoljan broj ponovljanja ispitivanja, na 176.500 godina (uz toleranciju od +/- 2.100.godina), što ove građevine čini najstarijima među korektno datiranim nađenim konstrukcijama koje su načinili ljudi. Prisustvo ovih konstrukcija na 336 metru udaljenosti od ulaza u pećinu, pokazuje da su “humanoidi” iz tog doba već ovladali podzemnim okruženjem, što se može smatrati viskoim iskorakom u modernizaciji ljudske vrste. Zagovornici ove “zvanične verzije” (iz Apstrakta) ne znaju šta u stvari znači prstenasta formacija nađena u pećini Brunikel, izvan inklinacije nekih od njih, da protumače da je ovaj lokalitet imao nekakav “ceremonijalni značaj”. Nedostatak stvarnog znanja o ovome ne iznenađuje. Arheolozi nisu astronomi . A astronomi opet, nisu arheolozi. To je u ovoj ekspertizi stvorilo vakum u naučnoj studiji istorije ljudske vrste. Čak i arheo-astronomija se isuviše bavi mesečevim i sunčevim poravnanjima i isključuje iz razmatranja ostalih zvezda koje su ljudima u praistoriji bile vrlo bitne. Drago nam je da objavimo u ovom članku da smo, kao astronomi, uspeli da dešifrujemo kružne formacije stalagmita iz Brunikel pećine, kao imenom ZVEZDANU MAPU NEBA vodeći se hermeneutičkim sloganom “kako bi gore, tako je i dole”. Pojedinačno, svaki stalagmit predstavlja pojedinu zvezdu na nebesima. Celokupna prikaza neba je predstavljena oblikom žene, čija glava gleda nadesno ka Orionu kao što je i dečja glava okrenuta nadesno. Grupe zvezda su poređane u oblike figura od stalagmita, a to naročito važi za veći prsten. Kratkodnevice i ravnodnevice su takođe označene. Sazvežđe Riba ima izgled glave ribe, a sazvežđe Cefej predstavlja čoveka koji leži na boku, sa još jednom osobom koja kleči “pored”, verovatno na porođaju. Sazvežđe Auriga, ili Kočijaš je predstavljeno kanuom. Sazvežđe Akilu (Orla) i Cignusa (Labuda) predstavljaju ptice u letu. Sazvežđa Volar i Devica su predstavljeni sa strane takođe na izrezbarenim celim (nelomljenim) stalagmitima. Volar je kraljevski okrunjena predstava čoveka koji sedi na prestolu sa lako, ceremonijalno obučenom ženom (prema rezbariji) prikazanom pored njega. Hidra je prikazana kao zmija savijena u prsten. Korona Borealis je predstavljena glavom životinje koja liči na mačku. I biće još toga. Pominjemo samo ono najočiglednije. Predstavili smo naše dešifrovanje prstenastih formacija pećine Brunikel na dva crteža na slikama. Prvi crtež je potpuno nezavisan, grubi izvorni pokušaj dešifrovanja, tek da ilustruje da smo pripremljeni za svaku eventualnu raspravu oko autorskih prava. Upotrebili smo ga samo za potrebu procesa dešifrovanja, bez ikakvih tvrdnje o tačnosti njegovog ilustrovanog dela koj daje tek približne odrednice. Druga slika predstavlja pravu, konačnu verziju orginala sa slike broj 1, preko podloge sa izvornim zapisima i sa našim oznakama za identifikaciju sazvežđa koja smo uočili i astronomskih parametara (Severnog zvezdanog pola, kratkodnevice, dugodnevice i ravnodnevice). Očigledna je sofisticiranost ove Zvezdane mape rađene po filozofskim pricipima hermeneutike, kao i prisustvo očuvanih astronomskih parametara koji ne mogu budu proizvod “fleksibilne”, izmaštane konstrukcije, pošto se postojećim rasporedom (nebeskih tela) ne mogu datirati na raspored nebeskih tela i izgled zvezdanog neba iznad Brunikela u periodu koji su prethodno (drugačije) utvrdili na onaj od pre 176.500 godina. Otkud je proistekla ova greška možemo prodiskutovati kasnije. Osim toga, graditelji prstenova u pećini Brunikel najverovatnije nisu mogli biti neandertalci iz ove „zvanične verzije“, već , mnogo verovatnije, rođaci Kromanjonske kulture koji su se tad već pojavljivali i nazivani su Magdalenskom kulturom koja koincidira sa savremenim DNK dokazima o pojavi modernijih ljudi u Evropi 40.000 godina. pre nove ere. Ovaj datum se takođe sukobljava sa (datiranjem) oprljenih kostiju nađenim u Brunikelu 1999.godine , koje ne mogu biti stariji od 45.000 godina pre nove ere, na bazi analize C14 metodom. Uistinu, astronomski sistem označavanja u pećini Brunikel pokazuje neke paralele sa obližnjim oznakama nađenim u pećini Lasko u Francuskoj, oznakama koje su nađene u (megalitskim) Hramovima na Malti i, takođe, u drevnoj britanskoj pećini Kents (Pećini zapisa) koji su svi do jedog već prethodno objašnjavani kao astronomske oznake (znaci u pećini Lasko i u hramovima na Malti i ostrvu Gozo) davno pre no što je iko i primetio vezu sa astronomijom. Uistinu, zvezdana orijentacija Brunikela je jednaka našoj opštoj Zvezdanoj mapi neba u doba gradnje megalita nad Francuskom na linku na . Naše astronomsko dešifrovanje daje tvrdnju potpuno kontradiktornu ideji da je prstenasta forma u pećini Brunikelu stara 176.500 godina, što je podatak zasnovan na speleogramskom datiranju. Naše astronomsko dešifrovanje pokazuje izgled zvezdanog neba iz 6.500 god. pre nove ere, ili, ako dodamo još jedno precesiono okretanje neba, godinu 32.500. pre nove ere. Prstenasta forma ne može biti mnogo starija od toga i, mislimo, da je 6.500 god.pre nove ere prilično dobra pretpostavka, inače bi vremenski raspon između pojave ostalih pronalazaka koji su revolucionisali ljudsku vrstu bio preveliki: bilo bi ovako – Zvezdana karta, pa onda – ništa, ništa, ništa – hiljadama godina. To nije verovatno. Nismo ekspertni za speleološko datiranje rasta pomenutih pećinskih stalagmita i odlomljenih parčića, ali ova objavljena studija uključuje značajnu grešku u toj “zvaničnoj verziji”. Prema Emilu Silvestru, u radu “Pećine i Doba” (“Caves and Age”), apsolutno datiranje speleo-temama je jako pogrešno i predstavlja neverovatnu otežavajuću okolnost, uključujući i mnoge, potpuno nedokazane, pretpostavke, pa je, tako dobijeno datiranje malo vredno u smislu apsolutnog određivanja starosti i, tek malo tačnije od “gatanja u listove čaja”. Većina hronoloških sistema datiranja počiva jedino na pretpostavkama, a one se često (pri proveri) pokazuju netačnim. Pećinska umetnost u pećini Lasko je, npr., ne tako davno, bila datirana na period mnogo stariji od 30.000 godina, što smo u to vreme jako argumentovano kritikovali. Sada se mogu pročitati mnogo mlađe “zvanične” procene za nastanak pećinske umetnosti u pećini Lasko – period pre 17.000 godina, i čak se i to može smatrati previše starim, ako uzmemo podatke koje smo dobili astronomskim dešifrovanjem (pomoću položaja nebeskih tela i izgleda Zvezdanog neba nad Francuskom u to doba – prim.prev.). Malo je verovatno da je datiranje pomoću određivanja starosti stalagmita bilo ispravno, jedini mogući razlog ove greške u “zvaničnoj verziji” je njihova pretpostavka da je izrada prstenova u pećini Brunikel koincidirala sa danom kada su upotrebljeni stalagmiti bili polomljeni – obzirom da ti datumi ne moraju uopšte da se poklapaju . Mislimo da su, u stvari, stalagmiti namerno sečeni i, naročito u svrhu pravljenja ovih astronomskih oznaka radije nego da su, po “zvaničnoj verziji”, bili upotrebljavani u ceremonijalne svrhe. Na dve sledeće slike možete videti dešifrovanu formaciju prstenova u pećini Brunikel, u dva crteža, kako smo ranije objasnili u ovom postu: slika 1 predstavlja grubo astronomsko dešifrovanje Brunikela, radna verzija sa približnim vrednostima u procesu dešifrovanja. Na drugoj slici su precizno istumačene i označene zvezdane konstelacije preko orginalnih nađenih oznaka u Brunikelu.

ZAKLJUČAK: Ovo konkretno dešifrovanje nije predstavljalo težak poduhvat i okončan je u toku par dana, zato što je većina stelarnih identifikacija vrlo očigledna. Kao i uvek, brojna pitanja ostaju otvorena, naročito ona o hronološkom datiranju izrade stalgmitskih prstenova u pećini Brunikel i pripadajućih konstrukcija. Poboljšanje dešifrovanja, u smislu detalja, svakako može da se uradi i biće vremenom urađeno, naročito u pogledu identifikovanja figura koje predstavljaju grupe stalagmita u formaciji.

Online fotografi su previše ograničeni u svom radu da bi mogli da izvrše nekakvu identifikaciju predstavljenih figura. Ipak, nema sumnje u kvalitet opšte ispravnosti u postupku dešifrovanja koji smo ovde predstavili. Fundamentalna analiza je, prosto, isuviše jasna da bi mogla biti predmet bilo kakvog ozbiljnog održivog opovrgavanja.

ZANIMLJIVOSTI stara diskusija na veb stranici „Ancient World Blog“ i dalje traje – ZVEZDANA MAPA U PEĆINI BRUNIKEL NIJE STARA 176.000 GODINA I NIJE DELO NEANDERTALACA (čl. 28.05.2016.) (tekst sa engleskog prevela © Katarina Krstić)