Aurignacijski LUNARNI KALENDAR(izv. Aurignacian Lunar Calendar)

Najstariji Lunarni kalendar i prva identifikovana sazvežđa u tzv. pećinskoj umetnosti nađenoj u Francuskoj i Nemačkoj. Astronomi-sveštenici ovih kasnih gornjopaleolitskih kultura su razumeli matematičke odnose i vremenske pauze između mesečevih godišnjih ciklusa, ekliptiku, solsticijum kao i promene godišnjih doba na zemlji. Maršakov Lunarni kalendar iz je još uvek najstariji poznati primer ljudskog umeća da svoje ideje predstavi odgovarajućim simbolima.

Prvi Lunarni kalendar

Najstariji arheološki nalazi koji govore o tome, o svesti ljudske vrste, o postojanju zvezda i “nebesa” datiraju u vreme Aurignacijske kulture Evrope, iz perioda oko 32000 godina pre nove ere. U periodu između 1964. i početaka 1990-tih, Aleksandar Maršak (Alexander Marshack) objavljuje svoje revolucionarno istraživanje koje dokumentuje postojanje matematičkih i astronomskih znanja kod ljudi kasne gornjopaleolitske kulture Evrope. Maršak je dešifrovao set znakova urezanih u životinjske kosti, i ponekad na zidove pećina, kao što su zapisi o lunarnim ciklusima. Ovi znakovi su u stvari grupisani simboli Mladog meseca ili linija. Autor znakova je pažljivo kontrolisao debljinu linija pri urezivanju i to prema odgovarajućim mesečevim fazama tako da taj odnos bude što uočljiviji. Takve grupe oznaka su često bile rapoređivane u zmijoliku paternu koja ukazuje na deifikaciju zmije ili potoka i reka.

Mnogi od ovih linarnih kalendara su napravljeni na malim parčićima kamena, kosti ili jelenjih rogova tako da su se lako mogli nositi uza se. Ovi mali, prenosivi, lagani lunarni kalendari su bili laki za nošenje na dugi m putovanjima kao što su velike godišnje kampanje lova i za vreme sezonskih migracija. Lov na najveće životinje je bio težak i zahtevao je povremeno da prate krda konja, bizona, mamuta ili divokoza mnogo nedelja. Ostale velike životinje kao što su praistorijsko goveče, (preteča današnjeg domaćeg govečeta i bizona), pećinski medved i pećinski lav, bili su dobro poznati našim precima ali su ih retko lovili za hranu zato što su zauzimali posebno mesto u njihovom caarstvu mitova. Praistorijsko goveče- Auroh je bilo vrlo važno u potrazi za prvim sazvežđima poznatim ljudima.

Mesečeve faze prikazane pomoću ovih grupa znakova su netačne. Nije bilo moguće izvesti precizan račun tada izuzev ako sve noći za vreme posmatranja nisu bile savršeno vedre što je nerealno očekivati. Poimanje da postoje mesečeve faze i godišnja doba koje se mogu brojati – KOJE SE MORAJU BROJATI JER SU VAŽNE – je suštinski duboko. “Sve životinjske aktivnosti su vremenski uslovljene, prosto zato što vreme teče a budućnosti uvek dolazi. Stvarnosti vremenske uslovljenosti je objektivna fizika i ne zavisi od od ljudske svesti o njoj niti od znanja. Sve dok se nije pojavio Maršakov rad, mnogi arheolozi su verovali da su te grupe znakova koje odabrao da proučava bile samo besmislene igrarije u dokolici ljudi koji su napravili te alate. Maršak je otkrio ljudski intuitivni pronalazak matematičkih nizova i njihovu primenu u stvaranju kalendara. Njihov omiljeni materijal za rad je bila kost zato što ju je lako transportovati i zato što na njoj urezan kalendar dugo traje. Najranija ljudska astronomija je uvela ljudski klan u multi-dimezioni svet božanstava. Predmet koji su korišćeni kod najmoćnijih rituala imali i najeveću kontekstualnu, kulturnu vrednost i tretirani sa najdubljim poštovanjem.

Kalendari beleže događaje čija je vremenska odrednica bitna za klan. Vremenska skala koju koriste najraniji kalendari predstavljaju Mesečeve mene zato što su POUZDANE I PREDVIDIVE, lako ih je jasno opisati i zahtevaju mimimalnu umetničku veštinu da bi se nacrtale. Mali broj močnih “kosmičkih istina” koje su se tada smatrale najmoćnijim su bile dostupne tek nekolicini odraslih posvećenika u klanu. Na posletku, upravljači na vrhu hijerarhije su morali da štite temelj svoje moći.

Zabeleške o kretanju Meseca gornjo-Magdalenske kulture koje su ponekad urezivali na kostima su bile predstave mitskih i životinjskih bića. Značenje i važnost koje su pridavane najstarijim zabeleženim sazvežđima i zodijačkim znacima su im bili poslednji na umu kako se približavalo vreme inicijacije a priprema posvećenka se približavala kraju. Artefakti, sa kojima je rana astronomija bila beležena su nađeni rasuti po lokalitetima, prvenstveno i najčešće u svetim pećinama. Pronalazak dokaza da je praistorijsko goveče Auroh predstavljalo zodijačkog Bika (Taurusa) i solarno božanstvo je sledilo potom.