Čovečanstvo hiljadama godina živi u jedinstvenoj harmoniji sa ritmom sveobuhvatne zemaljske prirode i kosmičkih sila, kako bi sebi obezbedilo egzistenciju i preživelo. Pre dolaska industrijske revolucije i savremenih tehnologija ljudi nisu samo uočavali stanje stvari u prirodi, već su poznavali i vreme posmatranja, tj. sam trenutak uočavanja, i tako u kauzalnom odnosu stanja i vremena donoslili određene zaključke.

Vreme je, kao jedinica trajanja bilo kakvih bioloških, socijalnih ili kalednarskih pojava, odavnina podeljeno na vekove, godine, godišnja doba, periode u toku jednog godišnjeg doba, mesece, dane i periode u toku kalendarskog dana. Neodvojiva veza postoji između određivanja vremenskog perioda i posmatranje odnosa Sunca, Meseca i ostalih planeta vidljivih golim okom, takođe sazvežđa i sjajnih zvezda na nebu. Savremeni čovek, polako ali sigurno, gubi korak u trci sa ritmom prirode i sve manje ima vremena za osmatranje neba i događanja na zemlji, a kamoli za donšenje nekih valjanih zakjučaka od tog posmatranja. Ipak, mnogi arheološki predmeti i građevine starih vremena dokazuju koliku je važnost čovek davao znamenjima na nebu. Sve civilizacije znane ljudskom rodu poznate su po svojim kalendarima koje su pravili na osnovu putanja Sunca i Mececa iznad horizonta. Osnovna uloga kalendara je bila da predviđa delovanje određenih sila koje samo u određenom periodu godine deluju, kako na Zemlju kao što je plima i oseka, tako i na biljke, životinje i čoveka.

Takođe, kalendari su imalu svoje zakonitosti u ponavljanju određenih odnosa planeta, tj. nebeskih sila, u jednakim vremenskim intervalima. Naročito su proučavali sile koje deluju usled kretanja i odnosa Sunca i Meseca, ne samo zbog toga što su to najveća znamenja na nebu i služe za merenja vremena, već i zbog spoznaje da od njihovog odnosa na nebu zavisi sveopšti život na zemlji. Uočavanje Mesečevih mena nastaje rotacijom Zemlje oko svoje ose kretanjem Meseca oko Zemlje i istovremenim kruženjem Zemlje oko Sunca. U ovom složenom i veoma sinhronizovanom kretanju, čovek je zahvaljujući logosu i nomosu napravio kalendar. Logos, razumno sagledavanje i osmatranje stanja na nebu i zemlji, i nomos, određivanje imena ili broja promena, tako zajedno učestuju u ovoj priči o neraskidivoj vezi čoveka i vremena. Kalendari tako postaju najprecizniji satni mehanizmi u merenju trajanja života, od trenutka začeća do rađanja, preko rasta i razvoja, do perioda starenja i umiranja. Naši praistorijski preci su razlikovali sazvežđa po kojima su Sunce, Mesec i ostale planete prolazile i davale svoj impuls i tok vremenu. Prolazak Sunca kroz dvanaest sazvežđa zodijaka je period od godinu dana, period ponavljanje jedne mesečeve mene na nebu iznosi 30 dana, tj. mesec dana, a rotacja Zemlje oko svoje ose traje jedna dan, tj. period od jednog izlaska sunca do sledećeg izlaska.

Boban Vujović