Impresivna osmougaona kula sa zapisima i figurama koje prikazuju bogove vetrova je nezaobilazna destinacija pri turističkom obilasku Atine. Izgradjena je oko 50. g pne kao hidraulični časovnik, upotpunjen sunčanim časovnikom i vetrokazom. Ovaj spomenik je poznat kao KULA VETROVA, ili horologion tj. ČASOVNIK.

Građevina je visoka 12 metara, prečnik joj je oko 8 metara, u antici je na vrhu imala bronzanu figuru Tritona, u vidu vetrokaza, sa štapom u ruci, koji je pokazivao pravac iz kojeg su duvali vetrovi, tako da će po ugledu na ovu kulu nastati običaj postavljanja vetrokaza, npr u obliku petla. Ispod friza je prikazano osam božanstava vetra. Ispod njih su bili sunčani satovi. U unutrašnjosti je postojala klepsidra (vodeni sat), pokretana vodom koja se slivala sa Akropolja.

Grčki svet imao je kompleksnije vodene časovnike, kao što je onaj koji je napravio pronalazač Ktesibije iz Aleksandrije oko 270. godine pre naše ere. Oticanje vode iz ovog sata, precizno kontrolisano malim otvorom slavina, pokretalo je mnoge vrste jednostavnoh automata, od zvonjave zvona i pokretnih lutaka do ptica koje pevaju, čime bi se najavilo tačno vreme.

Atinska Kula vetrova, koju je početkom I veka pre naše ere izgradio astrolog i matematičar Andronik iz Kira, imala je na vrhu sunčani sat, a u unutrašnjosti komplikovan vodeni sat koji je pokazivao tačno vreme, dok je rotirajući disk prikazivao kretanje zvezda i dnevni prolazak Sunca i Meseca kroz horoskopske konstelacije.

Ova kula daje ogroman doprinos dokazu da su se antički ljudi imali potrebu za tačnim merenjem vremena u toku dana i da su imali javne časovike koji su upozoravali na tačno vreme. Tkođe, ova kula ukazuje na povezanost vremenskih prilika u odnosu na Sunce i Mesec i njihov prelazak preko Zodijaka.

Interesantan je podatak da je Beograd za vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića, od 1405. do 1427. posedovao sličan sunčev i vodeni časovnik sa orarijem. Trebalo bi pokrenuti inicijativu da se on ponovo postavi na Kalemegdanu ili Zvezdari. Beograd je možda jedini grad u svetu koju u nazivu dela grada ima ime Zvezdara koje jasno i nedvosmisleno asocira na zvezde i njihovo posmatranje, tako da ovaj deo grada zaslužuje jedan sličan objekat. Ako se ne bude našao dobar matematikus, astrolog ili časovničar kao što je bio Andronik iz Kira da napravi, hidraulični, sunčani i planetarni časovnih onda bi savremeni opservatorijum bio prikladna zamena. Šta vi mislite o tome?

Boban Vujović