Kosmologija je nauka koja proučava i pokušava da objasni i razume celokupni svemir. Ona traga za objašnjenjima zašto je svemir upravo takav kakav jeste. Kosmologija je deo astronomije a ova opet deo astrologije, tako da se ovaj triptih nauka uliva jedan u drugi, tražeći odgovore na sva ona večna pitanja, o kosmosu, o ljudskoj duši, o sudbini ljudskog roda na Zemlji o čemu govore mnoga literarna dela. Ovim filozofsko religijskim pitanjima se bavio i veliki pesnik i odvažni državnik Sveti Vladika Petar II Petrović Njegoš.

Još uvek mnogi pametni umovi savremenu astrologiju smatraju trenutnom zabavom zaludne pameti, a kako se usuditi o bilo čemu umovati pored Njegoša, najmudrije srpske glave, i besmrtnih dela njegovih. Tokom minula dva veka, od rođenja ove usamljene gromade među ostalim znamenitim Srbima, mislima, osećanjima i oštrim perom on je sagradio duhovnu građevinu svog naroda. Taj vrhovni toranj duhovnosti se oslanja na tri stuba, epa, Njegoševa. Za samo dve godine, od 1845. do 1847, napisao je triologiju “Luča mikrokozma”,“ Lažni car Šćepan Mali” i “Gorski Vijenac” čime je zadobio počasno mesto u stroju velikana svoga naroda. Pisao je o večnim religisko-filozoskim pitanjima i nadanjima, o kosmosu, ljudskoj duši i njenoj sudbini, dakle sve ono što bi trebalo da zanima i upućenog astrologa.

Njegoš se bavi pitanjem vremena i prostora, gde decidirano ukazuje na protok vremena, kao večito kolo koje se vrti u ciklusu i vraća na početak. Pitagorejski i metafizički ukazuje na uticaj sudbine na čoveka i daje na značaju nebeskim znamenjima koja predskazuju Božiju volju, te sagledava kosmos od atoma do svakolikog svemira podeljenog u šest sfera. Samouki Njegoš poznaje strukturu i harmonuju kosmosa, gde vlada red i zakon kretanja planeta u „kolima“ poput Saturnovog prstena. Upoređuje razdaljine prostora tih sfera koje su po sto puta veće od razdaljine Zemlje do Urana, ili opisujući stubove Tvorčevog trona veličine kao od Zemlje do Meseca, što je ujedno revolucionarno i fascinatno za to doba. Njegoš poznaje na početku XIX veka i magnetizam i elektricizam, i numerologiju i harmoniju brojeva. Metafizički se bavi ljudskom dušom, kojoj je jedino um dat kao uteha, pita i traži odgovor gde se duša nalazi prenatalno i šta se sa njom dešava posle života. Vladika, pesnik i vladar svekolikog svemira, sam Tvorac, je u Njegoševoj kosmologiji pesnik čijom melodijom ceo svemir diše ritmom harmonične poezije.

Nadahnutom pesniku presudna je simbolika broja 6 i 10 upućujući tako na metafizičko načelo stvaranja. On piše po strogom, u našem narodu poznatom, numeričkom principu deseterca, gde se broj 10 smatra brojem harmonije sfera. Šestodnevica Božijeg stvaranja sveta je tematski supstrat Njegoševog dela. Za 6 nedelja Vaskršnjeg posta 1. maja 1845. Poznavalac nebozemne lestvice u desetercu i šestopevu objavljuje “Luču Mikrokozmu“. Simbolika broja 6 je višestruka, broj 6 je prvi složeni broj u nizu čiji zbir delilaca 1, 2 i 3 daju zbir istog broja. Broj 6 je ambivalentan jer u sebi sadrži i zlo i dobro. Njegoš prepoznaje da su to ritmovi Božanstvene harmonije, koju mi smrtnici nismo dostojni da čujemo, koju je bogovideći poeta kodirao u svojoj pesničkoj kosmogoniji. To su oni isti ritmovi stihova u vekovno- narodnoj epskoj poeziji Srba. Harmonija sfera je učenje koje se pripisuje Pitagori, a podrazumeva usklađivanje numerologije, muzike i astronomije, gde proizilazi da su nebeska tela, pošto su u neprekidnom pokretu, živa tvar i proizvode besmrtnu muziku.

“Čujem glase besmrtne muzike
i nebesnu njenu armoniju!
koja sladost blagodatnu lije;
glas njen moju dušu zabunjenu
boženstvenim streca elektrizmom.”

Brilijantni um sa Cetinja razmatra složeno pitanje vremena. Kao poznavalac nebozemne lestvice on zna da se vreme meri cikličnim kretanjem vidljivih planeta i razmatra pogrešno prihvaćen kalendarski početak merenja vremena od januaru, a ne kao što priroda nalaže od 21. marta, kada Sunce ponovo kreće u Novi hod po Zodijaku od nultog stepena Ovna. Od tog dana priroda se preobražava i ozelenjava, obdanica raste i napreduje tako da je duža od noći, a svaka tvar na zemlji novi život daje.

“Iguman Stefan (čita naizust)

Ne drijema nego nešto mislim,
pa se čudim za novu godinu
što je danas ošćela ljudima.
Rašta nije s početkom proljeća,
kad se sunce sa juga povrati
i kad počnu dnevi napredovat,
kad se zemlja obuče u zelenju
i stvar svaka kad na njoj dobije
novi život i vid sasvim novi?”

Vladika, tajnovidac, poznaje nebesko znamenje i njegov uticaj na zemlju i sva živa bića na njoj, pri čemu posebno ističe pomračenje Sunca, kada Mesec sakriva Sunce. Ovaj stih može imati alegoričan smisao, Mesec – Turci, a Sunce – sloboda i pravoslavlje.

”Pomrčina nada mnom caruje,
mjesec mi je sunce zastupio.”

Proricanje sudbine je posebno obrađeno u “Gorskom Vjencu”. Vladika Rade prezentuje veštine proricanja koje su vladale u tom burnom periodu crnogorskih gorštaka. Tumačenje snova i nebeskih znamenja, kao i gledanje u jagnjeću plećku su bile veštine vitezova i knezova, a ne baba-veštica.

“Sijeku peciva i sjedoše na ručak. Serdar Janko pita či je brav te mu on u pleće gleda, i kažu mu da je Martina Bajice.

Serdar Janko

Divna pleća, a divno li piše!
Blago tebi za dovijek, starče,
čudno li ćeš nešto doživjeti!

Knez Rogan

Hiljadu sam plećah oglodao,
ali ove ne viđeh nesreće.
Čije ovo pleće te ga gledam?
Njegova se kuća ugasila,
u nju neće kokota pojati;
a evo je nasred njega šuplje
ka da ga si silom prošupljio,
a po njemu dvadeset grobovah
i ni jedan nije izvan kuće.

Svi gledaju ono pleće i čude se kakvo je. Pitaju od čijega je brava, i kažu im da je od brava Skender-Age Medovića.”

Ovako preciznu predikciju izvedenu iz jedne ispečene jagnjeće plećke može samo vešti i produhovljeni čovek da izusti, nikako veštica i vračara.

Samouki vladika, pesnik, matematičar, numerolog, kosmolog, astronom i astrolog, što ćemo videti u njegovim stihovima:

”Samouk sam, ako štogod znadem;
po bukvici učio sam knjigu,
po ljudima učio sam svijet,
po zvjezdama i bogosloviju.”

Njegoš daje značaja danu svog rođenja, zna svoju zlu sudbinu i ne smatra ga samo nesrećnim nego i ružnim jer je dočekao turčenje Crnogoraca. Zato ga i kune.

“Grdni dane, da te Bog ubije,
koji si me dao na svijetu!”

Njegoš zna da je svetvoritelj vidljivog i nevidljivog postavio i ukrasio znamenja, planete i zvezde, na svodu nebeskom kao knjigu koju čovek može da pročita kao svoju sudbinu i na to ukazuje sledeći stih:

“Koliko sam i koliko putah
svod plavetni neba sveštenoga,
brilijantnim zasijat sjemenom,
zaklinjao dušom zapaljenom
da mi svetu otkrije tajnu:
ali ga je tvorac ukrasio,
veliku mu knjigu otvorio,
da tvar slavi tvorca i blaženstvo
al’ da čovjek na nje listu čita
ništavilo prekomjerno svoje?”

Njegoš posmatra i ispituje ljudsku dušu i čoveka. Zna da je to tajna najveća i hrabro daje odgovor na osnovna filozoska pitanje egzistencije duše i tela.

“S točke svake pogledaj čovjeka,
kako hoćeš sudi o čovjeku –
tajna čojku čovjek je najviša.
Tvar je Tvorca čovjek izabrana!
Ako istok sunce sv`jetlo rađa,
ako biće vri u luče sjajne,
ako zemlja priviđenje nije,
duša ljudska jeste besmrtna,
mi smo iskra u smrtnu prašinu,
mi smo luča u tamom obuzeta.”

Njegošu je bitno i mesto začeća, što je neophodan podatak za izradu natalne karte. Malo je poznato da je lovćenski Prometej ukazao da čoveku valja živeti gde mu se seme začelo i da tu valja i skončati.

“Đe je zrno klicu zametnulo,
onde neka i plodom počine”.

Proučavanje astrologije je izuzetno složen proces. Izgleda da postoje neke nevidljive sile, koje mogu da utiču i na najočigledniju sudbinu. Šta se može pročitati iz tih znamenja, 200 godina posle rođenja, saznaće se ako se napravi Njegošev horoskop (Horus-vreme; Skopos- proučavanje).

Petar II Petrović Njegoš je dupla Škorpija, a pojavom, stasom, metafizičkom mudrošću i bistrinom uma potvrđuje da je Uran bio na Ascendentu u trenutku njegovog rođenja. Kako Njegoš u pismu ruskom konzulu Jeremiji M. Gagiću (Cetinje, 11. nov. 1847) beleži:

“O sudbino, sudbino, rašta si k meni tako stroga? Ja sam tvoj velikomučenik! Zvijezda pod kojom sam se rodio valja da je satelit raskaljenoga Merkura te ne može blage zrake na mene pružiti. Mojemu angelu hranitelju valjda jošt glava mrči od nekakvoga Bakusovoga pira. Doista je udivlenija dostojno da se sve naše stvari na obratni durbin gledaju; al’ da: što hoće ljudi, to i vrijeme trpi.”

Njegoš poznaje svoju velikomučeničku sudbinu i vezuje je za zvezdu pod kojom je rođen. On nije siguran i sumnja na satelit raskaljenog Merkura, kako ga on zove. Ako se uzme u obzir da je ovo napisano kada se proučavala putanja Urana i on nije imao još zvanično mesto u solarnom sistemu, a Neptun je pronađen godinu dana ranije pre ovog pisma, 1846. Ako je Neptun viša oktava Venere, za Uran (genijalnost) se smatra u savremenoj astrologiji da je viša oktava Merkura ( intelekt). Tako da se ovde se može izvesti zaključak da Njegoš pretpostavlja je rođen pod zvezdom Urana, koji je spaljen u odnosu na Sunce, te ne može blage zrake pružiti. Za Merkura smatra da je njegov anđeo, atribut Božijeg glasnika, kome glava pomračena od nekakvog Bahusovog pira, što ukazuje da je Njegoš znao da je Merkur u njegovom kosmogramu blizu Neptuna, Bahusovog vladara.

Dupli vladar kosmograma u trenutku rođenja, Mars, locirao se na poslednjem stepenu Vodolije. Njegoš je poslednji u nizu od četri i po veka od kako su bogomoljci upravljali Crnom Gorom. Na prvi pogled astrološki gledano ništa posebno, stradalni znak i podznak Škorpije, Sunce u XII polju, polju zlog duha, što nagoni na stradanje naročito u prvoj trećini života, nadalje Mesec u VIII polju stradanja ali i dobici zbog neke smrti. Dupli vladar, Mars, na kritičnom poslednjem stepenu znaka. Da poznaje svoj kosmogram i zlu sudbu cetinjski tajnovidac iskazuje u proklinjanju dana svog rođenja. Postavlja se pitanje u čemu se ogleda njegova genijalnost koju neće samo Uran na Ascendentu da pokrene. Sam on naglašava originalnost i ekscentričnost, a raskaljeni Merkur u Strelcu opijen Neptunom u I polju ukazuje na nerealnog optimistu koji budan sneva.

Ipak, u Njegoševom kosmogramu ima iskre genijalnosti. Merkur je na 9. stepenu u IX znaku Zodijaka, čiji je dispozitor Jupiter koji se nalazi u IX polju u Devici, razmenjujući tako svoje vladarstvo sa gigantom solarnog sistema. Sada se astrološki mozaik polako sklapa i prikazuje veličanstvenog pesnika, Mars u III polju, gromadu od filozofa, Jupiter i Merkur u recepciji dostojanstva u svom simbolu broja IX, tog polja, stepena i znaka. Strelac je filozof i naučnik, a Merkur, koji voli sve da zna, ima veliku širinu u Strelcu, smeliji je i hrabriji, tako da Jupiter u Devici, koji brine i shvata da je svaka sitnica bitna i važna, sada se sjedinjuje u svom veličanstvenom položaju zbog recepcije. Merkur, krilati glasnik Boga, gostuje kod Jupitera u Devici, znaku svoje egzaltacije, a Jupiter putuje na putovanje koje je oduvek želeo, preko brda i gora do samoga Tvorca u znaku Strelca. Skoro egzaktan aspekt ove dve planete udvostručava ove njihove veštine, tako da je Njegoš obdaren invokacijom poete kome ravnom nema, a još je i vladar X polja, uspeh i karijera, je u I polju, njegovom ličnom polju horoskopa.

Neobična i ogromna vidovitost bogovidca Njegoša astrološki se prikazuje duplim vladarom horoskopa na vidovitom poslednjem stepenu prozorljivog znaka Vodolije, sa jedne strane i spoju moćnog Merkura sa atributom Boga, Neptunom, sa druge strane. U ovom spoju isijava sprovodnik Božje misli u ravni ljudskog uma. Sklonost ka tumačenju nebesa vidi se u položaju Sunca na zvezdi stajačici zvanoj Agena, gde mnogi znameniti astrolozi imaju ovaj stepen kao značajan u svojoj natalnoj karti. Sunce je u XII polju, religije i duhovnosti, tako da Rade postaje vladika ne svojom voljom, smrt strica ga dovodi na to mesto sa nepunih 17 godina života. Mesec u VIII polju, dobici kroz neku smrt.

Njegoš, zbog svoje pesničke i filozofske gromade, malo je poznat kao reformator i ustanovitelj crnogorske države. Uran na Ascendentu nije samo uticao da on bude visok preko dva metra, već ga je naterao da izvrši reforme u društvu kao vladar i vladika, uveo je obavezan porez, pomirio zavađena i surova crnogorska plemena, osnovao je skupštinu i otvorio štampariju. Uran na Ascendentu u egzaktnom kvadratu sa duplim vladarom Marsom govori o njegovom prekom karakteru ali i ostavlja ožiljak na glavi. Povreda iznad leve obrve bila je veoma velika, a desila se u dečijem uzrastu od 5 godina. Merkur, vladar VIII polja staradanja, po primarnim direkcijama za 5 stepeni, tj. godina, dolazi do Neptuna, vladara polja doma, tako da se povreda desila kod kuće. Sunce u XII polju nagoni na stradanje, naročito u prvoj trećini života, što je u Njegoševom slučaju do 12. godine, jer je živeo nepunih 38 godina.

Njegoš se rodio 1. novembra 1813. u ranim jutarnjim satima, a umro je 19. oktobra 1851. u 10 časova ujutro po julijanskom kalendaru. Da velikani dolaze i odlaze sa nebeskim znamenjem potvrdio i njegov slučaj kada je došao dan vladičine smrti. Tog jutra 19. oktobra na nebu se pojavi veliki fiksni krst na nebu. Čudesno preciznom geometrijom u liku krsta gledajući kosmogram planetarne sudbine završio se život ovog velikana. Mesec u Vodoliji u opoziciji sa Marsom u Lavu, a Jupiter , Merkur i Sunce u Škorpiji i u opoziciji sa Saturnom, Uranom i Plutonom u Biku pravili su to veliko znamenje na nebu. Veliki fiksni krst skoro svih planeta solarnog sistema, jedino se Venera izdvojila bez aspekata, stajao je na nebu kao večna sfinga sastavljena od Vodolije, ljudski lik glave, trupa od pola Lava pola Bika i krila orla, tj. starog simbola Škorpije.

Veličina i položaj u hijerarhiji velikana svog naroda se potvđuje pozicijom duplog vladara horoskopa, Marsa, na zvezdi stajačici Folmahaut, jednom od 4 carske zvezde na nebesima, koja ujedno najavljuje opasnost od trovanja. Sunce u XII polju, religije, zajedno sa Merkurom, misao i izgovorena ili pisana reč i Neptunom, atributom Boga, u I polju dokazuje njegovu iskrenu religioznost koja ga svrstava u Tajnovidca. Ali i on je čojko čoveku nepoznat, pun svih svojih vrlina i mana. Neptun, opijeni gospodar Bahusov, zajedno sa Merkurom, um i misao, dokazuju da mu ni ta ljudska nesvest nije strana. Mesec u Raku, opijenost od vina, Merkur, pluća, i Neptun, opijati, ukazuje da mi ni sve to nije strano. Dobro skrivena tajna je da je Njegoš u svojoj zaostavštini ostavio i kolekciju čibuka, produžene lule za pušenje isključivo hašiša ili opijuma. U jednom proročanskom pismu Osmanpaši sadržano je Njegoševo gledište po ovom pitanju:

“… Ovu i drugu ovakvu stvar ti možeš kazati onijema, koji svjet kroz čibuk gledaju, a ne meni, – moje je namjerenije javno i čisto, i koga i kako valja paziti onako sa mnom i u susjestvu i da živuje.”

Njegoševe dileme i tragike su mnogostruke, sve nikle još od Adamovog pada i kosovskog korena.
Mnogo je puta u svojim borbama, Mars – ratnik, kvadrat Uran – reformator, revolucionarista, često hteo da odustane, da pobegne od svoje neumitne sudbine. Uran na Asc-tu mu donosi da se bori sa svojima ali i sa tuđima. Da je njegov život tajna i da je Njegoš Njegošu najveća Tajna, ukazuje Sunce – život u XII polju, polju tajni. Tačan datum njegovog rođenja i smrti objavljen u pod raznim datumima. Pluton u IV polju, početak i kraj, grobno mesto, ukazuje na često premeštanje njegovog groba. Pluton u Ribama u IV polju ukazuje da će biti još pomeranja i promena na njegovom grobnom mestu i to veoma brzo, Pluton na njegovom Saturnu od 1. januara 2016. do od 1. januara 2021. kada Neptun dođe do natalnog Plutona.

U njegovom horoskopu Merkur, informacija, je u konjunkciji sa Neptunom, tajnom, u znaku Strelca ukazuje na um vezan za filozofiju, religiju i nebeske zakone koji otkrivaju tajne, a IX stepen je analogan znaku Strelca i sve ovo diže na kvadrat. Neptun, opijati i trovanje, na zvezdi stajačici Sabik koja nagoveštava trovanje a Merkur vladar VIII polja, polja stradanju, zajedno sa Marsom na Formalhautu ukazuje da je Njegoš stradao od posledice trovanja. Genetski kod koji je nosio je bio dugovečan, otac mu se prestavio Bogu u 104. godini života a majka u 99. godini života.

Sa Uranom na Asc-tu on svakako misli o budućnosti, gde pas pasu, pokolenjima, prenosi, ostavljajući im u amanet trilogiju epskog i religijsko-filozofskog speva o Bogu, dušu, sudbini, umu i mestu ljudskom u ovoj “šarenoj vrežini.”

“Na grobalja će iznići cvjeće,
za daleko neko pokolenje.”

Njegoš zna da je čovek smrtan i mora fizički umreti, ali on živi dok je pomena njegovog imena.

“Blago onom ko dovjek živi,
imao se rašta i roditi.”

I za neka dalja pokoljenja, potpuno je neshvatljivo da se u XXI veku njegov rođendan slavi 13. novembra po gregorijanskom kalendaru, kako svi mediji najavljuju. Zna se da je rođen 1. novembra po julijanskom kalendaru, Sveti Kozma i Damjan – Vračevi, što je po gregorijanskom kalendaru u XX i XXI veku 14. novembar a u sledećem XXII trebalo bi da bude slavljen 15. novembra.

“ al’ da: što hoće ljudi, to i vrijeme trpi.”

Boban Vujović, astrolog

14. novembar 2013.