• ovan
  • bik
  • blizanci
  • rak
  • lav
  • devica
  • vaga
  • skorpija
  • strelac
  • jarac
  • vodolija
  • ribe

ASTROSHOP PRODAVNICA

Natalni horoskop

Analiza natalne karte pružiće Vam detaljan portret Vaše ličnosti. Astrološki profil je individualan i opisuje Vaše talente i druge aspekte koji će Vam pomoći da saznate vi&sc...


cena: 11500.00 din.

>>Naruči

LINKOVI

Biodinamički kalendar

Kosmički ritam ima različit i kompleksan odnos sa životom na Zemlji i značajno utiče na životni ciklus ljudi i životinja. Takođe, postoje bitne veze između rasta biljaka i kretanja nebeskih tela, čak i ako one nisu uvek tako upadljive. Biljke se sastoje od 90 % vode i preko svojih fizičkih i hemijskih zakona su pod uticajem hranljivog zemljišta ali i zakona kosmosa. Biodinamička poljoprivreda je najstariji organski pristup poljoprivredi i baštovanstvu, te predstavlja jedan od najsamostalnijih poljoprivrednih sistema. Biodinamički kalendar proučava efekte kosmičkog uticaja na proizvodnju hrane.To je horoskop biljnog sveta napravljen sa namerom da proveri ispravnost popularnom verovanju koje se pripisuje efektu Meseca na biljke.

Rezultat našeg rada ne zavisi samo od posedovanja potrebnih sposobnosti i pomagla već i od vremena kad obavljamo posao. Čovek je hiljadama godina živeo u ritmu prirode kako bi sebi obezbedio preživljavanje. Aurignacijski lunarni kalendar, koji je pronašao Aleksandar Maršak, je najstariji mesečev kalendar koji beleži prva identifikovana sazvežđa u tzv. pećinskoj umetnosti nađenoj u Francuskoj i Nemačkoj. Astronomi-sveštenici ovih kasnih gornjopaleolitskih kultura su razumeli: matematičke odnose i vremenske pauze između mesečevih godišnjih ciklusa, ekliptiku, solsticijum kao i promene godišnjih doba na Zemlji. Maršakov Lunarni kalendar je još uvek najstariji poznati primer ljudskog umeća da svoje ideje predstavi odgovarajućim simbolima. Zanimljivo je da je i u Srbiji na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke (2003. godine) pronađen kalendar star 8.000 godina na kome je na kljovi divljeg vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u četiri mesečeve mene.

Najpoznatiji uticaj Meseca na pojedine promene na zemljinoj površini je primer plime i oseke, dok se o njegovom uticaju na rastenje i rodnost biljaka manje zna. Zapravo, saznanja o tome postojala su i prenosila se samo kao narodna verovanja i iskustva, koja nisu nalazila svoje mesto u egzaktnoj nauci. Još je Plinije stariji, rimski pisac po kome jedan od kratera na Mesecu nosi ime, u svojoj knjizi "Istorija prirode" zapisao da trgovci nisu kupovali drvenu građu kada su stabla bila sečena u bilo koje vreme, već samo ona koja su sečena u vreme Mladog meseca. Isti autor dalje preporučuje da rezidbu voćaka treba vršiti za vreme Punog meseca; đubriva treba razbacivati za vreme Mladog meseca da bi se sprečilo klijanje lošeg semena; mahune i plodovi brani za vreme Punog meseca imaju lep izgled ali se slabije čuvaju (Claude Aubert: "Biološka agrikultura", Zagreb 1972., str. 109). Takođe, do perioda I svetskog rata, kada pažnja agronoma i šumara još nije bila u toj meri skrenuta na primenu veštačkih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu, ali ipak o položaju Meseca se vodilo računa. Tako Vasa Pelagić (1833-1899), na osnovu članaka iz ondašnjih evropskih stručnih listova u svom "Narodnom učitelju", VI izdanje, Beograd 1922., str. 860 i 861 piše: „Bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva potvrđuju uticaj Meseca na sledeći način: biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što je grašak, pasulj, sočivo, krompir itd. valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle kad su noći mračne, tj. kad Mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je kupus, salata, spanać, karfiol i drugo; valja sejati o mladini, dakle kad Mesec već po zalasku sunca počne svetleti. Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti - danju i noću; proces dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću samo u manjoj meri; te stoga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li pak, u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umanjavamo vreme dejstvovanja svetlosti, sejući biljku kad su noći mračne". Dalje sledi savet da ne treba ništa sejati u vreme Mladog meseca jer donosi loš plod.

Savremena biodinamička poljoprivreda ili biološko-dinamička poljoprivreda je utemeljena na idejama antropozofa Rudolfa Štejnera. Biodinamička poljoprivreda začeta je nizom predavanja održanim 1924. u Kobervicu, u tadašnjoj Nemačkoj a današnjoj Poljskoj. Utemeljivač antropozofije ova predavanja održao je poljoprivrednicima, članovima antropozofskog društva. Nakon ovih predavanja u Kobervicu je osnovano udruženje pod nazivom Pokusni krug antropozofskih poljoprivrednika, za ispitivanje zacrtanih smernica i načela. Savez Demeter je udruženje osnovano 1928. koje izdaje licence za farme i proizvode koji slede biodinamičku metodu. Nekoliko godina nakon kobervickog kursa biološko-dinamički pokret počeo se širiti i izvan Nemačke u ostale evropske zemlje, i u ostatak sveta. Kasnije su nemački antropozofi Marija i Matijas Tun u saradnji sa prof. Boguslavkim, profesorom agronomije na Univerzitetu u Gisenu, drugom polovinom dvadesetog veka razvijali i istraživali osnovne postavke biološko dinamičke poljoprivrede. Postoje tri različite metode "sađenja po Mesecu": sinodička, sideralna i biodinamička.

Sinodički način sađenja polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja (jagode, žitarice, zelena salata, spanać, brokoli, kupus, karfiol) i biljke sa semenima unutra (pasulj, grašak, soja, bob). Ovaj kalendar je i najjednostavniji.

Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja Meseca.

Sideralni je veoma sličan biodinamičkom, osim što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.

Koji od ovih sistema će se koristiti zavisi od veštine i posvećenosti, ali stručnjaci predlažu da se krene sa jednostavnijim (sinodičkim) uz redovno dnevno vođenje beležaka u dnevniku. Tako će se precizno videti rezultati ovog vida baštovanstva. Uticaj na biljke se sastoji od brojnih faktora koji se preklapaju, kao što su: mesečeve faze, udaljenost Meseca od Zemlje (perigej i apogej), kao i uzlazih i silaznih sila Meseca (položaj Meseca u Zodijaku).

Sinodički lunarni kalendar

Mesečeve mene su posledica revolucije Meseca oko planete Zemlje. Ovo kretanje se može pratiti svakim danom i pritom primetiti da Mesec se na nebu pomera od zapada ka istoku (ne računajući prividno kretanje neba) i to u približno istom pojasu kao i Sunce i planete. Ovo kretanje Meseca menja i međusobni odnos položaja Sunca, Zemlje i Meseca.

Mlad mesec

Kad se Mesec posmatran sa Zemlje nalazi između naše planete i Sunca, i svoju tamnu stranu okreće prema nama, tada na Zemlji vlada Mlad mesec i tad je Mesec najbliži Suncu. Kad se Mesec na svojoj putanji nađe u blizini Sunca, mi ga više ne vidimo i kažemo da je tada Mlad mesec ili mladina i moguće ga je videti sledećih večeri po zalasku Sunca na zapadnom delu neba, kao tanki srp na nebu. U kalendarima Mlad mesec se označava crnim diskom - krugom. U periodu Mladog meseca, kada je njegov uticaj na živa bića veoma jak, treba sejati i saditi biljke koje razvijaju seme spolja (jagode, žitarice, zelena salata, spanać, brokoli, kupus, karfiol...). U ovoj fazi, kada lunarna gravitacija podiže novo vode, dolazi do izuzetnog upijanja vlage od strane biljaka, pa će se one najbrže „primiti“ i razviti. Ovaj faktor, u kombinaciji s povećanjem mesečeve svetlosti, stvara uravnoteženi rast korena i lista. To je najbolje vreme za sadnju nadzemnih lisnatih useva kao što su salata, spanać, celer, brokule, kupus i sl. Krastavci vole također ovu fazu, iako su iznimka od tog pravila.

Mesec koji raste

Već nekoliko sati posle Mladog meseca počinje da se vidi strana Meseca koja je okrenuta prema Suncu. Na površini Meseca pojavljuje se tanak srp. U sledećih sedam dana Mesec postupno dolazi u položaj u kojem ga u odnosu na Sunce vidimo pod pravim uglom i tada vidimo osvetljenu desnu polovinu, jer je tom stranom okrenut prema Suncu i to je tzv. prva četvrt. Dok je Mesec u fazi rasta sila gravitacije je nešto manja, ali je mesečeva energija jaka i stvara odlične uslove za rast, posebno lišća. Zbog toga je ovo period pogodan za sađenje, naročito dva dana pre Punog meseca. Vrste biljaka kojima odgovara ovaj period jesu jednogodišnje vrste koje rastu iznad zemlje: lubenica, dinja, paprike, paradajz i mahunarke koje obrazuju seme u plodu (pasulj, grašak, soja, bob). Ova mesečeva faza je najnepovoljnija za borbu protiv korova, posebno ako je Mesec u Lavu, ali je odlična za košenje travnjaka jer će trava bujnije i brže rasti.

Pun mesec (Uštap)

Mesec je obišao polovinu svog puta oko Zemlje a strana koja je okrenuta ka Suncu vidi se na nebu kao svetli disk. To je Pun mesec. Gledano od Sunca, Mesec je sada iza Zemlje. Njegova se osvetljena strana povećava svakim danom dok se ne nađe na suprotnoj strani Sunca, 14,5 dana od Mladog meseca. Tada je potpuno osvetljena strana prema nama i tu pojavu nazivamo Pun mesec ili uštap. Tada mesec izlazi u trenutku kada Sunce zalazi, možemo ga videti celu noć, i potom zalazi pri izlasku Sunca. U kalendarima Pun mesec se označava svetlim diskom - krugom. Biljke reaguju na delovanje njegove sile pri čemu se promena pravca mesečevih impulsa, kad Mesec iz faze rasta prelazi u fazu smanjivanja, jače oseća nego kod Mladog meseca. Tokom Punog meseca treba brati lekovito i začinsko bilje jer je tada najjače negovo dejstvo. Ovo je dobar period za sađenje biljaka korena, kao što su: luk, šargarepa, krompir, repa, cvekla, kao i dvogodišnje i višegodišnje cvetne vrste, lukovice... Takođe, u ovoj fazi mogu se i presađivati biljke, jer Mesec deluje na rast i užiljavanje korena. Međutim, staro drveće i žbunje koje se u ovo vreme orezuje ima tendenciju da ugine.

Mesec koji se smanjuje

Mesec polako ide dalje, zasenčena strana ga istanjuje i počinje 13-dnevni period Meseca koji se smanjuje. Osvetljena strana postupno se smanjuje i pri tome se Mesec i dalje pomera prema istoku, tako da ga vidimo svaki dan da izlazi posle zalaska Sunca sve kasnije i kasnije. Kad se njegova faza smanji na polovinu onda je to faza koju nazivamo poslednja četvrt. Tada Mesec izlazi u ponoć, i vidimo ga do izlaska Sunca, kada je visoko na nebu jer obrazuje prav ugao sa Suncem. Mesec se potom ponovno prividno približava Suncu, sve je manje vidljiv, gubi se u odsjaju Sunca te se nakon 29,5 dana ponovno vraća u položaj gde započinje novi ciklus faza kao Mlad mesec ili mladina. U poslednjoj četvrti je smanjena gravitacija kao i mesečeva svetlost, pa se ova faza smatra razdobljem mirovanja. To je ujedno najpogodnije vreme za obradu, berbu, presađivanja i obrezivanje. Kod Meseca koji se smanjuje sokovi povrća i voća više odlaze u žile. Zemlja je spremna da prima, da „udiše“. Mnogi poslovi u bašti koji se urade u ovoj fazi biće efikasniji nego u ostalim fazama, naročito sejanje i sađenje povrća koje raste ispod zemlje (krompir, šargarepa, luk itd.), kao i za đubrnje cveća. Uništavanje korova treba vršiti za vreme Meseca koji se smanjuje, najbolje ako je Mesec u znaku Jarca a to je period od januara do jula. Ovo je dobar period i za zalivanje biljaka jer korenje jako dobro upija vodu (naročito kad je Mesec u vodenim znacima: Rak, Škorpija i Ribe). Kosite travnjake u trećem ili četvrtom kvartalu ako želite da trava sporije raste.

 

Uticaj Zodijaka

Mesec u svom 28-dnevnom kruženju oko Zemlje obiđe iste znake s tim da se u svakom zadrži samo po dva-tri dana, u zavisnosti da li se kreće brže ili sporije. Kružeći oko Zemlje, Mesec se ponaša kao upijač udaljenih kosmičkih uticaja i njihov prenosnik na Zemlju. Kada se tokom zvezdanih noći posmatra narastanje Meseca i njegovo kretanje po ustaljenoj putanji, uočava se promena njegovog položaja u odnosu na zvezde, koje izgledaju fiksne. Njegovo kretanje, kao i kretanje ostalih nebeskih tela ne odvija se stihijski, već po tačno utvrđenom putu - pojasu oko Zemlje nazvanom Zodijak - kroz 12 kosmičkih regiona. Na ovaj način se može razlikovatii 12 kosmičkih uticaja na Zemlju, čiji je Mesec posrednik. Kako se Mesec kreće po svojoj putanji oko Zemlje, koja traje 27 dana i 8 sati, tako se i ovi uticaji menjaju kroz impuls koji dolazi iz Zodijaka gde Mesec deluje u korist:   

• ploda (pasulj, grašak, sočivo, soja, kukuruz, krastavac, tikvice, žitarice, paradajz, bundeva,

  grašak, ananas, jabuke itd.);                                                 

• korena (šargarepa, rotkvica, cvekla, krompir, luk, repa, cvekla itd.);                                            

• cveta (karfiol, brokoli, lekovito bilje i cveće)                                                                       

• lista (zelena salata, blitva, radič, kupusnjače, peršun, spanać, mladi luk, trava itd.).

 

 

Marija i Matijas Tun su razvili i konkretno ispitali Štajnerovu tvrdnju o uticaju nebeskih tela na pojedine delove biljke. Eksperimenti su potvrdili, kao što i dalje potvrđuju da je rast biljaka pod uticajem Meseca, posebno, delovanjem znaka prisutanim u trenutku kojim Mesec prolazi. Kada su konstantovali variranje rezultata kod biljaka u odnosu na prolazak Meseca kroz ovih 12 regiona, prestali su da vrše setvu svakodnevno, već samo onda kada je Mesec ulazio u novu zodijačku konstelaciju. Tako su setvu počeli da vrše samo 12 puta u toku perioda od 27 dana, kao i da žetvu i sakupljanje plodova vrše pod istim znakom kada je izvršena setva. Procenjujući kasnije kvalitet, težinu i veličinu plodova, postalo je očigledno da se ovih 12 uticaja dele na četiri grupe, koje se raspoznaju po dominirajućem razvoju jednog od ova četiri biljna dela: ploda (odnosno semena), cveta, lista i korenaTokom svakog mesečnog ciklusa, svaki od ova četiri uticaja se ponavlja tri puta i svaka grupa traje po devet dana. Dalje su zapazili da to ima veze i sa vremenskim prilikama. U dane "korena" vreme je obično hladnije i u ovim danima su, u toku proleća i jeseni, često mrazevi; u danima "lista" vreme je najčešće nestabilno i promenljivo; u danima "cveta" obično sunčano i vedro, dok je u danima "ploda" vreme obično toplo. Ovo je vodilo ka izdvajanju četiri elementa, koji su karakteristični za ove dane. To su: VATRA, VAZDUH, VODA i ZEMLJA. Shodno tome, postoje dobri dani za bilo koju vrstu kultivacije u zavisnosti od dela biljke koji želite da napreduje u svom rastu.

 

 

• Element VATRA pozitivno utiče na voće i formiranje semena.

   Mesec u Ovnu, Lavu i Strelcu - dani "ploda"

Element ZEMLJA povoljno utiče na formiranje biljaka sa jestivim korenom.    

   Mesec u Biku, Devici i Jarcu - dani "korena"

• Element VAZDUH ima uticaj na razvoj cvetova.

   Mesec u Blizancima, Vagi i - dani "Cveta"   

• Element VODA utiče na prinos biljaka kod kojih se koristi list.

   Mesec u Raku, Škorpiji i Ribama - dani "lista" 

 

 

Uzlazni i silazni Mesec

 

Ulazni i silazni Mesec su pojmovi koji su u vezi sa položajem Meseca u Zodijaku. Važno je napomenuti da ulazni i silazni Mesec nemaju nikakve veze sa mesečevim fazama, tj. sa stanjem da li Mesec raste ili se smanjuje.

U svakom znaku Zodijaka koji Sunce na svom godišnjem putu prođe u vremenu od zimske (21. decembar) do letnje ravnodnevnice (21. jun), od Strelca do Blizanca, nalazi se uzlazna sila, sila zime i proleća koju karakteriše povećanje, širenje i cvetanje. S druge strane, silazne sile karakterišu znake u drugoj polovini godine (od Blizanca do Strelca), sile leta i jeseni koje znače zrelost, žetvu, pad i smirivanje. Vreme uzlaznog Meseca su nekada zvali „vremenom žetve“, a znake silazne sile „vremenom setve“, jer u baštovanstvu i poljoprivredi pored ostalih ritmova ovo znanje je veoma korisno.

Znaci sa uzlaznim silama: Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe, Ovan, Bik, Blizanci.

Znaci sa silaznim silama: Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac.

Za vreme uzlaznog Meseca biljni sokovi kreću nagore, povrće i voće je sočnije, razvoj delova biljaka koji su iznad zemlje je uspešan. Ubiranje plodova, skladištenje i konzerviranje se rade u periodu uzlaznog Meseca (od Strelca do Blizanca). Plodovi ubrani u ovoj fazi sadrže više sokova pa su pogodniji za jelo i skadištenja za zimu. Isto važi i za kuvanje pekmeza i spremanje voćnih sokova. Kod silaznog Meseca (od Blizanca do Strelca) biljni sokovi se kreću nadole i pomažu razvoj korena.

 

 

 

 

 

Drugi faktori rasta

 

Postoje i drugi, posebni ritmovi, pravila i vremenski periodi koji su potpuno nezavisni od položaja Meseca. Važan faktor je i udaljenost Meseca od Zemlje, perigej (blizu Zemlje) ili apogej (daleko od Zemlje). Bezbroj razloga govori u prilog toga da se u bašti, kao i pri privređivanju na poljima i šumama, obrati pažnja na položaj Meseca u datim znacima Zodijaka. Međutim, najbitnije je da uz pomoć ritmova Meseca možemo izbeći korišćenje hemijskih sredstava za uništavanje štetočina kao i veštačkih đubriva. Baštovanstvo i poljoprivreda u budućnosti neće imati drugog izbora jer čovek ne može neograničeno da eksplatiše zemljište.

 

 

 

 

 

 

Boban Vujovic astrolog

©2010-2017 AstroShop Beograd. Sva prava zadržana.

.