• ovan
  • bik
  • blizanci
  • rak
  • lav
  • devica
  • vaga
  • skorpija
  • strelac
  • jarac
  • vodolija
  • ribe

ASTROSHOP PRODAVNICA

Skype astrološke konsultacije 45 min.

  Zakažite Vas terimin za astroloske konsultacije u trajanju 45 minuta. Uplata PostNet uputnicom....


cena: 5970.00 din.

>>Naruči

LINKOVI

ISTORIJA ASTROLOGIJE

  • 176500 p.n.e.
    Zvezdana mapa u pećini Brunikel

     

    ZANIMLJIVOSTI stara diskusija na veb stranici „Ancient World Blog“ i dalje traje - ZVEZDANA MAPA U PEĆINI BRUNIKEL NIJE STARA 176.000 GODINA I NIJE DELO NEANDERTALACA (čl. 28.05.2016.) (tekst sa engleskog prevela © Katarina Krstić)

    Žak Žober, Sofi Verhajden (Jacques Jaubert, Sophie Verheyden) i ostali nenavedeni autori upravo objavljenog "P...

  • 32000 p.n.e.
    Maršakov Lunarni kalendar

     

    Aurignacijski LUNARNI KALENDAR

    (izv. Aurignacian Lunar Calendar)

    Najstariji Lunarni kalendar i prva identifikovana sazvežđa u tzv. pećinskoj umetnosti nađenoj u Francuskoj i Nemačkoj. Astronomi-sveštenici ovih kasnih gornjopaleolitskih kultura su razumeli matematičke odnose i vremenske pauze između mesečevih godišnjih ciklusa, ekliptik...

  • 15300 p.n.e.
    Paleolitska pećina Lasko

     

    Pećinski kompleks, jugoistok Francuske, blizu sela Montinjak, regija Dordonja; poznat po slikama na svodu iz paleolita (proc. starost 15300 godina pre n. e.). Šontal Žeg Volkijevež (Chantal Jègues-Wolkiewiez) smatra da su detaljni figurativni prikazi iz 

  • 10500 p.n.e.
    Sfinga - vizija neba sa zvezdanim časovnikom

     

    Velika Sfinga na platou Gize je isklesana od ogromnih blokova peščanika a položajem je orijentisana u pravcu istoka (29.97528° Sever; 31.1375° Istok) ka tački na horizontu na kojoj je najverovatnije u zoru izlazilo prvo sazvežđe Lava u trenutku kada je izgrađena u eri Lava (10.500 - 8.000 godina pre n. e.). Locirana je na severu platoa u podnožju ...

  • 10000 p.n.e.
    Nabta Plaja - prva observatorija u ljudskoj istoriji


    Da li ste ikad putovali na krajnji jug Egipta? Ovo je mesto gde možete doći na samo par koraka od jednog među prvim mestima gde se praktikovala nauka na svetu, podignutom da bude uporište znanja i praistorijska naučna institucija. Zove se „Nabta Plaja“ a uvreženo je mišljenje da je ovo prva ikad izgrađena astronomska observatorija na Zemlji, oko 1.000 ...

  • 5300 p.n.e.
    Starčevačka kultura

     

    U prvim neolitskim naseljima zemunica Starčevačke kulturne grupe osnovanim pre 7000 godina na Gardošu u Zemunu, u beogradskim opštinama Grocka, Vinča, selima Grabovac, Stubline i Zvečka nađeno je i mnogo grnčarije vrlo dobre izrade bombastog oblika ukrašene ornamentalnim motivima urezanim ili slikanim belom bojom na glačanoj osnovi, kao i mnoštvo...

  • 5000 p.n.e.
    Solarni krugovi Gošek

     

    Piter Bil i Fransoa Berteme su 2002. godine otkopali kružnu formaciju u okolini Gošeka (Nemačka) iz 5000 godine pre n. e. ispravljajući mapu neolitske Evrope. Prof. Bil, (ex. Hale-Vitenberg Univ. sada predavač Kebridž Univ.) locirao je nalazište pomoću sistema za globalno određivanje (GPS) u kombinaciji sa arhelološkim dokazima pronađenim na tom ...

  • 4500 p.n.e.
    Astrologija i pismenost u Mesopotamiji i Vinči

     

    Astrologija potiče iz Mesopotamije. Drevna civilizacija „plodne doline Mladog meseca” („Fertile Crescent”) je od početka VI milenijuma pre n.e. bila smeštena između reka Tigra i Eufrata (Irak) je dala carstva Sumera, Akada, Hetita, Parćana. Vavilonski sveštenici su pravili zvezdane karte sazvežđa u svojim opservatorijama, prorokovali i dava...

  • 4236 p.n.e.
    Nebo starih Egipćana

     

    Osnov najranijeg egipatskog kalendara su bili Lunarni ciklusi i tako nije moglo da se predvidi najkritičniji događaj u njihovim životima: početak godišnje poplave Nila. Ubrzo su primetili značaj prve zvezde koja izlazila na horizontu „Zvezda Pas” odn. Sirijus sazvežđa Canis Major. Dan kada je Sirijusov „Sunčani izlazak” padao baš pred sam...

  • 3100 p.n.e.
    Stounhenž

     

    Stounhenž (3100 godina pre n. e.), praistorijski kameni krug u Viltšajeru (Velika Britanija) sačinjen je od velikih klesanih megalita. Tadašnja sofisticirana megalitska opservatorija i kalkulator položaja zvezda na nebu je omogućila izračunavanje vremena za početak svih poljoprivrednih radova. Korišćen je za rituale praistoriskog solarnog kulta i ...

  • 3000 p.n.e.
    Zigurat iz Ura


    Između reka koje presecaju plodnu dolinu Mesopotamije (današnji Irak) naselili su se od Sumera prvi Ubaidi u periodu između 4.000 i 3.500 godina pre n. e. i izgradili gradove: Ur, Vavilon i Urak. Ur, prvi grad nikao južno od reke Eufrat na obodu pustinje al-Hajar bio je najbogatiji. Vavilon, hronološki drugi je izrastao u religiozni i kulturni centar regije.<...

  • 2550 p.n.e.
    Velika piramida - Zodijačka arhitektura

     

    Tri velike piramide na platou Gize su najčudesniji istorijski spomenici drevnog Egipta i najveći spomenici arhitekture na svetu - piramida faraona Kufua, piramida faraona Kefra i piramida faraona Menkarea. Piramida faraona Kufua je bila najvišlja poznata svetska građevina preko 3.800 godina. Piramide iz Gize su takođe i najstarije od sedam svetskih č...

  • 1600 p.n.e.
    Nebeski disk - Nebra

     

    Nebeski disk pokazuje najstariju predstavu astro-fenomena na svetu. Prikazuje dnevno i noćno nebo na pozadini apstraktnog prikaza zvezdanog neba uz opis i sliku Sunčevog i Mesečevog hoda preko nebekog svoda. Noćno putovanje broda preko nebeskog okeana je tu prvi put pronađeno i simbolično prikazano u Evropi. Daje nam uvid u predstavu Univerzuma koju s...

  • 1500 p.n.e.
    Kineska astrologija

     

    U Kini upravljanje svih ljudskih aktivnosti prema kretanju Sunca, Meseca i zvezda uključujući kardinalnuorijentaciju građevina u prostoru može da se prati već od neolitskih kultura 5000 godina pre nove ere. Kao što se kaže i u rečima Sima Kijana (engl. transkr. Sima Qian) oko 100 g. pre n. e.: "Od početka čovekog postojanja, zar ima vladaoca koji ...

  • 588 p.n.e.
    Zoroaster

     

    U različitim Zoroasterijanskim tekstovima uključujući „Bundahishn” govori se o početku svetske istorije, 9.000 godina pre tradicionalno prihvaćenog datuma dolaska njihovog velikog proroka, Zoroastera, godine 588 pre nove ere. Početak sveta je 9.588 godine pre n. e. kada su se po jednom tekstu rodila dualina božanstva, Ahura Mazda (Ormuzd, r...

  • 500 p.n.e.
    Grčki filozofi


    Tales iz Mileta (620 - 546 godine pre n. e.), Grčka - Jonija. Filozof, naučnik, pod velikim uticajem Aristotela. Prvi govori o osnovnim naučnim principima, poreklu materije i supstanci. Osnovao Prirodnu školu filozofije, predvideo pomračenje Sunca 25. maja 585. godine pre nove ere. Egipatski sveštenici su mu preneli znanje o tome da je Zemlja sferičnog obl...

  • 360 p.n.e.
    Nektanebus II

     

    Treći i poslednji faraon iz trinaeste dinastije, poslednji vladar drevnog Egipta rodom iz Egipta (vladao od 360 - 342 godine pre n. e.). Nasuprot verovanju da je Aleksandar Veliki sin makedonskog kralja Filipa II legende tvrde da je dečakov pravi otac bio faraon Nektanebus koji je u to vreme izbegao iz Egipta u Pelu, gde se Aleksandar rodio, i tu boravio ...

  • 355 p.n.e.
    Velika Aleksandrijska biblioteka

     

    U Velikoj Aleksandrijskoj biblioteci osnovanoj otprilike 356 g. pre n. e. čuvano je između 400-500,000 knjiga u formi pisanih svitaka papirusa sa spisima naučnika kao što su Aristotel, Arhimedes, Platon... Aleksandar Veliki je na presto Egipta postavio svoga ratnog druga i potonjeg filozofa i naučnika Ptolomeja I. Novi grčki faraon se postarao da os...

  • 323 p.n.e.
    Berosus

     

    Berosus (hald. Bel-Usur ), haldejski, odnosno vavilonski astrolog, hroničar Vavilona i povratka Aleksandra Velikog sa pohoda na zapad 323. godine pre nove ere. Sam kaže u svojim hronikama da je živeo u doba Aleksandra Velikog - Filipovog sina. Osnovao je astrološku školu na ostrvu Kos gde je Grke poučavao astrologiji. Simbol dijaloga istočne i zapadn...

  • 190 p.n.e.
    Hiparhus

     

    Hiparhus (oko 190 g. pre n. e. - oko 120 g. pre n. e), (lat. Hipparchus), rođen u Nikeji odnosno u današnem Izniku u Turskoj, ali je veći deo života proveo na Rodosu. »ALMAŽEST» ( Almagest ), delo Ptolomeja (iz drugog veka pre nove ere) predstavlja glavni izvor saznanja koja danas posedujemo o Hiparhusu. Pored ostalih spisa iz istog perioda on se ba...

  • 99 p.n.e.
    Nakovanski Zodijak

     

    Hrvatski znanstvenik dr. Stašo Forenbaher s Antropološkog instituta u Zagrebu je sa svojom ekipom prije desetak godina u arheološkom nalazištu Spila u Nakovani na Pelješcu otkrio dijelove astrologove ploče iz 100. godine prije Krista. O tom iznimno rijetkom arheološkom nalazu, nazvanom Zodijak iz Nakovane (Nakovanski Zodijak), Forenbaher je nedavno...

  • 82 p.n.e.
    Antikitera

     

    Mehanizam sa Antikitere je drevna grčka analogna mašina (takođe se opisuje kao prvi "mehanički računar") za računsko određivanje astronomskih pozicija nebeskih tela. Koristio se za predviđanje astronomskih pozicija i eklipsi za kalendarske i astrološke svrhe. Otkrio ga je 1901. god. lovac na morske sunđere  u olupini potopljenog broda kod Ant...

  • 62 p.n.e.
    Komagenski Lav


    Horoskop „Komagenski Lav“ predstavlja reljef astralnog lava u Nehmrutdahuh (tur. Nemrut Dağı; engl. transkr. NEHM-root dah-uh) u Turskoj koji predstavlja sazvežđe Lava. Srp mladog meseca je prikazan na grudima Lava; planete Jupiter, Merkur i Mars su prikazane iznad lavovih leđa (nađeni prateći napisi identifikuju da su u pitanju grafičke predstave baš...

  • 7 p.n.e.
    Biblijski Magovi

     

    Najveća astrološka priča je biblijska priča o Vitlejemskoj zvezdi. “Iz biblijskog teksta je sasvim očigledno da se ovde radilo o nebeskoj pojavi jedne sasvim posebne vrste. Ako mislimo na jedan iznenadni svetli bljesak na nebeskom svodu, onda dolaze u obzir samo dve mogućnosti, ne uzimajući u obzir i zvezde padalice: dakle, ili kometa ili jedna nov...

Velika Aleksandrijska biblioteka

 

U Velikoj Aleksandrijskoj biblioteci osnovanoj otprilike 356 g. pre n. e. čuvano je između 400-500,000 knjiga u formi pisanih svitaka papirusa sa spisima naučnika kao što su Aristotel, Arhimedes, Platon... Aleksandar Veliki je na presto Egipta postavio svoga ratnog druga i potonjeg filozofa i naučnika Ptolomeja I. Novi grčki faraon se postarao da osigura opstanak filozofije, majke svih nauka među kojima je značajno mesto zauzimala astrologija. I tako se procvat biblioteke nastavio stotinama godina posle smrti samog Aleksandra Velikog.

     


Tu je bio čuvan legendarni zbornik CORPUS HERMETICUS - skup radova pripisanih samom grčkom božanstvu Hermesu, filozofski izvor u korenu mnogih dolazećih filozofskih pravaca i kosmogonija naroda Mediterana npr. u herbrejskoj kabali, srednjevekovnoj alhemiji i astronomiji sa astrologijom. U Aleksandrijskoj biblioteci se nalazila i TABLA EFEMERIDA sa tada određenim položajima nebeskih tela koja je kasnije ponovo nađena kao orginal no sumnjive je autentičnosti.

Ostale su zapisane Plutarhove navodne tvrdnje da egiptaska Sfinga sadrži sintetizovano znanje sveta i vremena a da su njeni sveštenici-čuvari tumači govora Sfinge, zapisali na papirusima proročanstva o budućnosti, pojedinačna i opšta. Plutarh tvrdi se da je čitavo društveno uređenje Egipta počivalo na moći Sfinge i da su njena proročanstva sačuvana u tajnim odajama Aleksandrijske biblioteke gde ih je kasnije pronašao Aleksandar Veliki pročitao i ponovo zapečatio.

Iako je biblioteka predstavljala nasledstvo vladara Egipta, faraona roda Ptolomejevaca, ostala je manje više celovita do otprilike 400-660 godina posle Hrista, kada ju je poslednji put i konačno razorio nadirući islamski osvajač. Prvi put je gorela 47. godine, drugi put 390. godine razorio ju je vojskovođa Amru, a Kalifa Omar ju je konačno uništio 649. godine. Mnogi se i danas spore oko tačnog datuma stvarnog pada Aleksandrijske biblioteke, neki se čak i danas pitaju da li je ona uopšte i postojala. Ipak, poznato je da je poslednji veliki naučnik i čuvar Aleksandrijske biblioteke, brilijantna matematičarka Hipatija ubijena braneći biblioteku od pobesnele gomile hrišćana 47. godine. Tada je raspuštena i filozofska škola biblioteke koja se bavila proučavanjem velikih antičkih filozofa, a sama biblioteka sa velikim delom njenog blaga spaljena.

       

Danas Aleksandrijska biblioteka slovi za najstariju i najveću poznatu kolekciju knjiga iz antičkog doba koje su sadržavale tajne tadašnjih veština pisanja književnosti, muzike, umetnosti, matematike i astrologije koja je u to doba bila neraskidivo spojena sa astronomijom. Aristotelova teorija četiri elementa je odtad, pa nadalje, dugo i snažno utiče na zapadnu i arapsku kulturu. Obe kulture su usvojile Ptolomejev geometrjski model kretanja Sunca, Meseca i pet planeta, povećavši tačnost proračuna njihovih putanja, kao određivanja njihovih koordinata položaja tzv. zvezda stajačica koje su aleksandrijski astronomi uspeli da izračunaju.

Islamski autori su uneli značajna poboljšanja u izradi astronomskih i medicinskih instrumenata zahvaljujući nasleđu antičke Grčke koje je do njih stiglo preko sačuvanih svitaka iz Aleksandrijske biblioteke. Izrada naučnih istrumenata je zahvaljujući tome bila značajno unapređena, čak su i izumeli i nove. Arapi su sve to vreme bili najnapredniji u merenjima vremena koristeći Sunce i zvezde za proračune i navigaciju. Astronomske observatorije su nicale svuda gde su doprli muslimanski osvajači, a preživeli fragmenti i čak celi svitci iz Aleksandrijske biblioteke, pronalaženi su posvuda u slobodnoj prodaji na velikim tržnicama, gde su ih kupovali muslimanski naučnici i lekari kao npr. Avicena na tržnici u Basri u 13.veku. Svici su prevođeni na arapski jezik i detaljno proučavani. Podatke iz arapskih prevoda orginalnih svitaka koje su muslimanske škole sačinile koriste zapadni naučnici u prevodu na latinski npr. Kopernikus. Učeni Evropljani su tokom celog srednjeg veka su bili upoznati tek sa malim brojem naučnih postignuća islamskih astronoma. Ti naučni rezultati postepeno dolaze na svetlo dana tek u poslednjih 150 godina zahvaljujući porastu studija islamskih rukopisa i opisa naučnih instrumenata.

 


 

Boban Vujovic astrolog

©2010-2017 AstroShop Beograd. Sva prava zadržana.

.